ČISTA LJUBAV

Svu ljubav svoju
tebi sam dao dok srce dise.

A ti me ucis
da ljubav znaci jos mnogo vise.


U mislima cu svojim
u praznik njeznih rijeci pretvorit ovu vecer.

I bit cu pored tebe
u trenu kada zivot sa izvora potece

 

otrcana tisina

Ne zelim otvoriti oci

da ne probudim tamu

slusam

a ne zelim buđenje cuti.


Melodija moga srca biva  postaje

zalivena otrcanom boli i


t i h o m     s u t n j o m.

ZA NJEGA

Znaj volela sam te,
Znaj mozda te volim jos,
Ali ti nikada necu reci za to,
Jer...to nisi zasluzio.

Puno si me povredio,
Nanio si mi bol,
Al zivot ide dalje
I ne osvrcem se na to.

Bio si mi drag,
Mozda drag si mi jos,
Ali zaboravicu te ja
Sigurna sam u to.

Suza za suzu,
Bol za bol,
Pisem ti ono
Sto je u srcu mom.

Ovo su stihovi
Jednog dela zivota mog,
Bio si pogreska srca mog.
Bezimene pesme
Zelim malo mira
u ovoj noci
dok muzika svira,
da sanjam
samo jedne oci
i taj cudesni
plamicak u njima.
Vetrovi me nose
kroz mnoga vremena
do u proslosti dalekog trena,
kad nas dvoje sreli smo se.
Mozda je to bilo onih godina
kada su lipe najgusce cvale.
U senama njinim
pruzismo li jedno drugom
ruke uzdrhtale?
Mozda su kroz zivote
pratili nas
rat, glad i tuga.
Koliko li sam puta
samo pomislila
da se pojavila druga?
Iz mesta u mesto,
iz veka u vek,selile se nase duse...
uvek zajedno
i cini mi se da ce
tako ostati zauvek.
Hoce li?
Ljubav pod svetlosti sveca,
divna mesecina i miris cveca.
Mozda sam te svakog dana
chekala kraj shadrvana
brojeci chase ceznjom izatkane.
Mozda sam se, sa zebnjom u srcu,
pitala hoces li mi se ziv
vratiti sa megdana?
A mozda od svega nije bilo nista...
Iz jednog zivota
u drugi trazili put,
stisnutih ruku i cvrste vere
molili nebo
jedan put da nam odabere.
Mozda smo veciti tragaci,
mirisali shume, njive i polja,
ziveli za zivot goli,
ne osetili nikad
kako se zaista voli.
Mozda smo ljubav nalazili
samo u knjigama,
verovali u bajke
o dobrim vilama,
ziveli u pesmama, snovima,
mastali o rajskim vrtovima,
bojili zivot u roze,
davali danu miris mimoze,
sanjali kad zora svane,
otvarali oci
pred prvim drhtajima noci.
Mozda od svega toga nista nije bilo.
To se, izgleda, srcu mome samo snilo.
Sretoh jucer jedne oci
sa plamickom vatre zive
i pomislih ceznjivo:
to su tvoje oci sive!
Al ne behu oci tvoje,
nego neke druge,
sto sanjaju druge duge
dane i noci,
lipe gde cekaju ih
neke tudje oci.
I sto vise na tebe mislim
sve mi se vise cini
da nas dvoje ne zivimo
na istoj talasnoj duzini.
Ja po danu, ti po tmini,
koracamo putem svojim.
Ja po zemaljskom,
a ti vecno u snovima mojim. 
Vec odavno tebi rekla sam zbogom
a posrnem cesto u mislima stobom
evo jesen dodje zutog lisca ima
i gde god da sam krenula jos uvek te ima.


Kunem ti se Bogom
dijelila bih s tobom
dvije kapi usred pustinje
jer ti si meni sve
.....