TAKO BLIZU...

Tako blizu a tako daleko

Sudbina nam nije
naklonjena bila
drugom te covjeku
greskom namjenila
(2x)

Ref. 2x
Tako blizu a tako daleko
ja sa tugom s tobom drugi neko
ne ocekuj da ti se nasmijem
da osmijehom svoju tugu krijem

Razdvoji me drugi
s tobom zivot cijeli
a samo nas jedna
ulica dijeli
(2x)

Ref. 2x

Tako blizu a tako daleko

Tako blizu a tako daleko
ne ocekuj da ti se nasmijem

Tako blizu a tako daleko

Dugo liju kiše ove
kao da sunca nema
kao da nema jutra
Koliko još treba da ljubim te
da te vidim
Sutra će možda doći duga
da li ćeš biti kao prije
dal´ si ostao isti
Ako ćeš biti srcu tako blizu
a ipak tako daleko
ostavi me
jer ja tebe ne mogu

NE ŽALI ZA ONIM ŠTO JE
PROŠLO,NE ČEZNI ZA ONIM ŠTO
NE MOŽE BITI,NE BOJ SE
ONOG ŠTO TREBA DOĆI,AKO
JE TUŽNO JEDNOM ĆE PROĆI....

.... Nismo se tražili ...
Samo smo se našli ...
A sada tako nađeni kao da se opet tražimo ...
Možda je to smisao ovoga ...
Ljepota neizvjesnosti ...
Nadanje u beznađu ...
Grliti se bez zagrljaja ...
Ljubiti se bez poljubaca ...
Tražiti se u mislima ...
I spoznaja da smo tu negdje ...
Tako blizu ... Tako daleko ....ljubavi

U duši sam dijete koje ne zna mrziti, u životu sam putnik koji uvijek pronađe pogrešan put, a u stvarnosti sam budala koja uzalud VOLI...

Zašto te sanjam, zašto se budim,
opraštam svima, a sebi sudim.
Zašto te nedam zaboravu,
ako je moje srce u pravu?

Da mi Bog noćas da ljubav kao zadnju Nemoj nikad voljeti, možda nećeš shvatiti, 

jer kad jednom zavoliš, znaj da ćeš patiti.
Zaborav je težak voljenog bića, 

a ljubav je uvijek neka tužna priča.priliku, rađe nego svijet uzela bih nju!

TAKO BLIZU A TAKO DALEKO

"Izmedju mene i tebe tako je malo prostora. U taj procep stao bi tek treptaj svetlosti. U njega se smestila nasa čeznja, u njega se smestila naša ljubav. Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko. Deli nas tek delić najmanjeg dela. A ipak, koliko god se trudio, koliko god težio i hteo, nikada me nećes dosegnuti. Izmedju mene i tebe tako je malo vremena. U taj procep stao bi tek treptaj oka. U njega se smestio naš život, u njega se smestila naša sudbina. Tako smo slični ti i ja, a opet tako beskrajno drukčiji. Usprotivilo nam se čudnovato prostranstvo neodređenih razdaljina, prostranstvo koje nije potrebno preci. Ne naprezi se uzalud, jedini moj, ne širi svoje ruke ne bi li me zagrlio.

Izmedju nas je more beskraja – ne veće, ne dublje od njenog dodira. Ali zar ne znaš? To je more ljubavi i ono će nas zauvek spajati."

Opet grlim maglu...
Trazim te po poljima snova,
tamo postojis,
moje si duse izmaglica...
Senke su postale verne,
prate me hodom ocaja i boli
samoca me grli i ljubi...
Tako blizu-a tako daleko...
Tu si postojis,
stavljas mi svoje okove strasti,
celivas me svojom sebicnoscu!!!
Prokleta je strast,
i okovi njeni,ali izvoli...
Smejem se i placem,
proklinjem-ali i u trenucima ocaja volim!!!
Onako sebicno i strasno,
bolno iskreno...
Onako kako nikada nisi znao,
nisi zeleo,jer tvoja je ljubav pijana...
Opijas se vinom pozuda,
pevas mi pesme o prokletim ljubavima...
Oteraj maglu,pogledaj u sebe
pogledaj u nas...
Oteraj ove senke ocaja,
i ne plasi se-nismo prokleti...
Postojni smo jer volimo,
vezani smo strascu-
uvijeni vecnom ljubavlju...

IZGUBLJENA...!

Dugo već sam
izgubljena u magli
izgubljena u mraku
proteklih godina,
tražima izlaz
al ga ne nalazim
tražim ljubav
al je ne nalazim
tražim onaj dio sebe
što volio je tebe
al ga ne nalazin.

Tražim
onaj dio sebe
onu nježnu
i veselu ženu
iz proteklih godina
ali je nema,
nestala u magli.
Nestala u magli
u mraku jednog
prošlog vremena.

Moje iluzije,
moje vizije o sreći
što puno ti je rekla
i znala reći,
nema je-nestala.
Idemo u novi dan,
u nova jutra
zaboravit želim
sve od juče
i misliti na danas
i svoje novo sutra...!

Ta čarobna vrata...!

Ljubav taj božanski osijećaj
što tijelom vlada,
zarobi moje srce
otvorih širom vrata.

Dadoh ti ljubav s puno žara,
ti čoviječe što ključeve uze
ključeve moga srca
i otključa ta čarobna vrata.

Dadoh ti ključeve srca,
otključaj tiho i uđi
ne zaboravo kad odeš,
ostaviti otvorena vrata.

Ti čoviječe što zarobi srce
srce srne a tijelo žene
ostavi vrata da drugi uđe
ta vrata ostaju dio mene...!

Zbogom...!

                Kažem zbogom tuzi
           kažem  zbogom  ciganima,
       dajte mi malo onog crnog vina
          da se opijem da zaboravim
            sve godine što proživjeh
             negdije među oblacima,
         da krenem vedro u  novi dan
          da zaboravim onaj od juče
                         žalostan.

Jedna žena ...!

     
      U sijeni jedna žena sjedi
     pognute glave - zamišljeno 
      miluje pramen kose sijde.
    Tuga je njena pognula ramena
        prošla je puno toga 
      a sad je samo sjena...!ž

Sunčeva zraka...!

       Gledam zadnju sunčevu zraku 
         kako je kratka i daleka,
       gledam nestaje na horizontu 
         kao život - pomislim.
      Sjaji u svojoj punoj ljepoti
         oblaci dođu i opet odu,
        tako dao zalaska novog
          tako do svršetka...!

DOPUSTI ZABORAVU ZVATI SE IMENOM MOJIM

                         

DOPUSTI ZABORAVU NOSITI MOJE IME

KAD UZ TVOJE SE NEKA DRUGA SLOVA VEŽU...

I VEĆ DUGO NISAM NI ČEŽNJA NI ŽELJA

OČIMA ZA KOJIMA ČEZNEM NAJVIŠE...



DOPUSTI ZABORAVU IMATI MOJE LICE

KAD UZ TVOJE SE NEKO DRUGO LICE SMIJE

I VEĆ DUGO NISAM U SNOVIMA ŽIVA

DOK SNOVI SE MOJI TOBOM ROJE...



DOPUSTI SEBI ZABORAV SPASENJA

KAD  SVOJOM ME NE ZOVEŠ VIŠE

I VEĆ DUGO S IZVORA TOGA NE PIJEŠ

DOK USNE JOŠ UVIJEK TOBOM SE POJE....



DOPUSTI ZABORAVU ZABORAV  VJEČNI

KAD U VJEČNOSTI UMIREM SAMA

I VEĆ DUGO ME PJESMOM NE ZOVEŠ

DOK  TI ŽIVIŠ U STIHOVIMA MOJIM...

Dugo, već dugo ne slutim…

Ne razmišljam, ne pronalazim razloge…

 

Dugo, već dugo ne čujem…

Ne očekujem , ne pronalazim tvoje korake…

 

Dugo, već dugo ne dišem…

Ne sanjam , ne pronalazim tvoj lik…

 

Dugo, već dugo ne ljubim…

Ne radujem se, ne pronalazim tebe…

 

Dugo, već dugo ne postojim…

Ne osjećam, ne pronalazim sebe…

TAKO BLIZU A TAKO DALEKO

Tako blizu a tako daleko
Do sunca, do neba, do raja
Mi smo ovdje ali nigdje nama nas
Samo želje, samo htijenja
Gdje je spas?

Tako blizu, a tako daleko
Do grijeha i pakla, do anđela
Tu smo kao rajske jabuke bez sjaja
bez želje, bez htijenja

Došli smo do kraja...